Moja svekrva ima 4 sina, 3 snaje, a meni se jedinoj nakačila.

Sve
što ja uradim je loše i jetrve mi se stalno podsmevaju. Jednom prilikom meni pukne film i krenem se svađati sa dotičnom,

  i moj muž kao da smiri situaciju, kao razumeću ga ja stane na njenu stranu krene da prebacuje na mene svu krivicu, a ja nisam ništa uradila.I tako ja sva u šoku, gledam i ne verujem kako se oni svađaju sa mnom onako sa suzama u očima, slomljena priđe meni moj dever i zagrli me oko ramena i krene da me brani. Bukvalno je rekao sve što mi je bilo na srcu i duši…Ne znam kako da mu se odužim,

  jer da ga nije bilo mislim da bih se rasplakala i onda bi ispalo da pravim scenu i da glumim, ovako sam bila ponosna što nisam bila sama. A za muža ne znam, duboko je pao u 
mojim očima.